Почетна

Градња, грађевинарство или грађевина је примењена наука, најстарија и најзначајнија грана грађевинске технике. Грађевинска се техника бави пословима потребним за грађење свих врста архитектонских зграда, путева, железничких пруга, мостова, тунела, водовода, канализација, мелиорационих објеката, уређењем водотока и искоришћавањем водних снага (хидроцентрале), електрана и осталих постројења за производњу свих добара. Особу која се бави грађевинарством називамо грађевински инжењер.

Градња

Градња тј грађевински радови и зидање објеката, кућа, преграда, зидање са свим врстама материјала, зидање опеком, каменом, армираним бетоном, свим врстама материјала и на све начине, данас је лакше него икада. Треба градити ново, реконструисати старо или само направити неке промене на постојећем објекту врло једноставно и брзо то можете направити сами ако имате мало искуства, времена и воље или можете целокупну ствар препустити стручњацима који дугогодишњим искуством предњаче у извођењу радова у градњи и грађевинарству.

Правци грађевинске технике

Према врсти и карактеру послова разликујемо два главна смера или огранка грађевинске технике.

У једном се смеру одвија грађење зграда.
Зграде се истичу својим главним деловима изнад земље, граде се дакле у вис, па се грађење зграда често назива високоградња. Високоградња је дословни превод интернационализоване старогрчке речи " аркитектон " (αρχιτεκτονικη) - архитектура. Грађење зграда се код нас назива и зградарство, али је архитектура најуобичајенији израз.

С друге стране имамо грађење саобраћајница (путеви, железнице, мостови, тунели) и хидротехничких грађевина (водовод, канализација, хидротехничке регулације, мелиорације, искориштавање водних снага те пловност река и канала). Споменути се објекти граде углавном при самом тлу, иако није правило. Такво се грађење често назива нискоградња, а обичајнији је назив грађевинарство .

Важно је напоменути да строго дељење грађевине и архитектуре нема превише смисла јер грађевинарство обухвата многобројне послове за све врсте грађевина, док архитектура обухвата архитектонско пројектовање објеката високоградње. Доказ стабилности и носивости архитектонског пројекта изводи грађевинар у наставку пројектне документације. Исто тако, архитекти бивају потребни за неке објекте нискоградње. Без обзира на смисао, ипак постоји та подела.

Високоградња
стамбени објекти, тј смер породичне куће, двојни објекти, стамбени блокови, стамбене зграде итд
јавни (друштвени) објекти, тј смер објекти здравства, културе, администрације, трговине, угоститељства, саобраћаја итд
привредни објекти, тј смер индустријски и пољопривредни објекти.

Нискоградња
Саобраћајни смер бави се пројектовањем свих саобраћајница.
Конструктивни смер бави се пројектовањем и грађењем конструкција и / или димензионирањем (мостови, бране, тунели, силоси, водоторњеви, привредне и друге зграде) .
Хидро - технички смер
бави се пословима грађења и одржавања водоопскрбних, канализационих и водопривредних објеката. Уопштено хидро - техника учествује у управљању водним ресурсима. У Хидро - технички смер спадају: хидротехничке мелиорације и хидротехничке регулације. Можемо рећи да се хидротехника уопштено бави хидротехничким грађевинама, хидротехничким системима и искоришћавањем водних снага уз вођење рачуна о заштити животне средине што је у задње време популаризована. Како бисмо могли градити хидротехничке грађевине од велике је важности познавање хидрологије као научне дисциплине те неизоставно познавање хидромеханике, односно механике течности.

Геотехнички смер
бави се пројектовањем и извођењем различитих захвата у тлу као што су: бране, насипи, тунели, клизишта, потпорне конструкције, ископи, усеци, осигурање грађевинских јама и депонија отпада. Геотехника обухвата готово све грађевинске активности и кључна је у извођењу скоро свих грађевинских објеката који се темеље на тлу. Геотехника као грађевинска дисциплина ослања се на механику тла и механику стена.